Nas dvoje smo prošetali kad je sve završeno, asfaltirane ulice, fasade uređene. Nešto mi je bilo prazno – nije bilo zelenila ni stabala nigde. Tražim ja Voju, direktora Gradskog zelenila. Kažem mu: „To kako sada izgleda Zmaj Jovina ulica je tuga jedna. Trebalo bi zasaditi, ne šibljake, već stabla koja imaju dvadesetak godina“. On mi odgovori da nemaju spravu koja može pet metara prečnik da zahvati. Koliko je on bio upoznat, samo Beograd je imao takvu mašinu. Tadašnji gradonačelnik Beograda nam je posudio mašinu i nakon toga su donete lipe stare dvadesetak godina. Sve su se primile, samo je jedna lipa kunjala. Utvrdimo da je razlog bio to što žene iz susednih radnji prosipaju vodu sa deterdžentom pored te lipe. Zaprećeno im je da ne smeju to više da rade, a ta lipa je oživela. Ove lipe predstavljaju svojevrsno bogatstvo u Zmaj Jovinoj ulici i jednu od lepših stvari, bar što se mene tiče.
Govori: Jovan Dejanović, bivši gradonačelnik Novog Sada (1974-1982)
